Da li se penjemo ili silazimo: Izložba slika “Quo vadis?” Mile Gvardiol

Samostalna izložba slika Mile Gvardiol, i to 28. po redu, nazvana je Quo vadis? a kao ključni motiv videćete stepenice koje potvrđuju fasciniranost autorke za savremeno, kako u formi tako i u izražaju. Izložbenu postavku možete da pogledate u Prodajnoj galeriji Beograd (Kosančićev Venac 19) od 26. 11. do 14.12. decembra 2020.

Preispitivanje odnosa i stvari iz okoline

Dr Miona Marta Marković, akademski slikar i istoričar umetnosti, o Milinom radu i novoj izložbi kaže:
– Biografski posmatrano Mila je predstavnica srednje generacije već afirmisanih beogradskih vizuelnih umetnika koja je u stalnom preispitivanju stvari i odnosa iz svoje najbliže okoline. Ona pre svega oseća, a potom i prenosi, u različitim likovnim tehnikama, impresije iz njoj bliskog života dovodeći gledaoca pred odluku. Urbani motivi Milinih dela ne samo da fasciniraju zbog svoje kompleksnosti, grandioznosti i dimenzija nego i zbog magijske moći da nas opčine i uvedu u sliku, tražeći od nas učešće. Ne možemo ostati indiferentni, naš pogled uvek nađe smer/pravac ili liniju koje će nastaviti da prati do samih ivica platna, pa i dalje…

Da li se penjemo ili silazimo

– Lingvistički analizirano, naziv ovog Milinog perioda, ima korene u drevnoj legendi prema kojoj Sv. Petar, napuštajući Rim kako bi izbegao mučeništvo, ima viziju Hrista i uplašen ga upita: “Quo vadis, Domine?” (Kuda ideš, Gospode?). Sasvim je jasno da se umetnica interesuje za simbologiju stepenica, da je istražila istoriju i značenje i da je privlači upravo njihova dualnost i nedoumica da li se penjemo ili silazimo. Arhitektonski posmatrano, stepenice su konstruktivni element pomoću koga vertikalno ujedinjujemo prostore različitih nivoa, a ove Miline mogu se emotivno čitati kao stepenice naše duše. Spona između onog što je prošlo i onog što iščekujemo na svom putu, spoj različitih odluka i stanja – skalinate kao univerzalni simbol naših uspona i padova. Posmatrajući dela serije “Quo vadis” uočavamo da se umetnica vešto poigrava sa našim postojanjem u prostoru i vremenu jer nam uvek nudi detalj stepeništa, nemamo mogućnost da sagledamo čitavu arhitektonsku konstrukciju – ističe dr Miona Marta Marković.

Simbioza uspona i pada

– Gledalac mora da se usmeri na “hic et nunc”, na ovaj dati trenutak svog postojanja, apstrahovana je kako prošlost tako i budućnost. Na platnima velikog formata Mila oslikava fragmente stepenica poput frame-a i dok ih posmatramo imamo osećaj da oni ne miruju već trepere poput Calderovih skulptura. Kompleksnost motiva ogleda se i u tome što je njegovo dekodifikovanje ambivalentno, može da se odnosi na metaforično kretanje ali i na realno. Pored toga, u zavisnosti od našeg gledišta, stepenice imaju moć da istovremeno sadrže dve struje u sebi, simbioza su uspona i pada. Rešenje vizuelne zagonetke je u oku posmatrača kao i odluka da li će se opredeliti za konformistički put ili onaj teži, antikonformistički.
U delima “Quo vadis” Mila nam nudi više mogućnosti: konstantno stremljenje ka višim nivoima, ciljevima i putevima, vraćanje na poznato i već viđeno ili pak nekretanje i ostajanje u sadašnjem vremenu. Ponekad je neminovno otići i korak unazad da bi se smelije zakoračilo u budućnost, “silazak” i stagniranje nisu nužno simboli degradacije i propadanja. Ukoliko instiktivno “pretrčite” Miline stepenice pogledom, nepogrešivo ćete znati koji je vaš put – navodi se u predgovoru izložbe koji potpisuje istoričar umetnosti dr Miona Marta Marković.

Mila Gvardiol je rodjena 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je i doktorirala na Univerzitetu umetnosti na Interdisciplinarnim studijama. Izlagala je na 27. samostalnih i oko 250 grupnih izložbi u zemlji i regionu. Učesnica je međunarodnih slikarskih kolonija kao i festivala digitalne umetnosti. Nekoliko puta je nagrađivana za svoj rad. RTS je 2013. producirao dokumentarnu emisiju o Milinom stavralaštvu pod nazivom Gvardiol-Mila Gvardiol. Zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Foto: press