Izložba slika Milenka Aćimovića Aćima biće otvorena u četvrtak, 23. marta 2017. u Nacionalnoj galeriji (Dositejeva 1, Beograd) a postavka će trajati do 15. aprila. O stvaralaštvu autora Nina Todorović kaže:
– Iznova se, nakon dugog iščekivanja, u vremenu efemernih digitalnih slika, virtuelnih dodira i long-distance veza i odnosa, susrećem sa direktnim, moćnim, taktilnim, klasičnim slikarskim izrazom Milenka Aćimovića, i sa nostalgijom, iz nekog sopstvenog prošlog života, prizivam u sećanje zvuk špahtle, koja dodiruje rapavu teksturu platna, miris terpentina i uzbudljivi osećaj neizvesnosti u potrazi za pravom merom između uljane boje i medijuma ili pak punila, gotovo identičan osećaju pasioniranog kulinara koji isprobava novi recept.
Radujem se kontinuitetu u Aćimovićevom radu. Radujem se sočnim nanosima boje. Radujem se, iznova prepoznajući njegovo uporno insistiranje na materiji i fakturi.
Ono što se prvo može uočiti na ovim novim platnima je upravo ta nagomilana materija i snažno i temeljno slikana atmosfera. Iz daleka gledano, vide se novi momenti u građenju kompozicije slike, ova platna nose jasno definisanu, gotovo geometrijsku strukturu, a u prvom trenutku čini se da su i koloristički svedene na izrazito svetle, prozračne površine i sa druge strane opipljivu fakturu tame.
Ipak, ta tama u visokoj pasti nosi neverovatno bogatstvo boja, koje potire prvobitni utisak svedenosti i smirenosti. Tamne površine odaju utisak dubine, uvlače posmatrača u istu, dok ga u ravnotežu vraćaju upravo vazdušasti, a negde i blještavi oblici čiste svetlosti, koji predstavljaju i suštinu ovog novog ciklusa.
Aćimovićeva platna su apstraktna, izuzetno ekspresivna, vezuju se za izraz naših čuvenih enformelista. Zrače energijom i strašću, pokazujući sve izražajne mogućnosti umetnika, ali i njegove podsvesti, zrače energijom iz jednog naročitog mentalnog depoa koji se samo prividno oslanja na slučajnost, a ustvari izuzetno suptilno manipuliše materijalom i mentalnim slikama, pa tako budi u posmatraču različite asocijacije.
Moj prvi utisak je bio da posmatram prizore vode, duboke, ustalasane vode i beskrajnih dubina. Umetnik mi je dao samo jednu ključnu reč: svetlost. Dva naizgled udaljena pojma. Ipak, ako malo razmislimo, voda i svetlost se dopunjuju. Prepliću. Kada ste videli vodenu površinu bez bljeskanja, bez ikakvog odsjaja? Kada ste iz vode izranjali bez pogleda, kroz vodenu masu uperenog u nebo iznad?
Uvešću ovde i novi pojam: prostor. Aćimović vešto gradi i razgrađuje pikturalne prizore. Geometrija koju primenjuje u najnovijim radovima potencira konstruktivni crtež koji „isplivava“ iz slike, transponujući tako, na platna, imaginarne prostore, zgusnutu atmosferu snova.
Njegova zrela, dobro promišljena i vrlo dinamična apstrakcija ostavlja prostor za različite interpretacije, ona podstiče slučajne i neočekivane veze. Upravo činjenica da su pred nama prividno neprepoznatljive forme daje posmatraču mogućnost da razvija sopstvenu imaginaciju i uživa u različitim varijacijama, vrlo lično i vrlo intenzivno. Time se ostvaruje emotivna dinamika i interakcija sa publikom.
Uznemirujuća lepota Aćimovićevih radova podseća na Nabokovljevu misao da je naše postojanje samo kratki bljesak Svetlosti između dve tame večnosti.
Uživajmo u svetlosti koju nam je umetnik ovim radovima pružio.
Foto: press
You must be logged in to post a comment.