Foto: Jason Blackeye/Unsplash
Sezona leta budi u nama najviše raznolikih emocija i želja – od onih da popodne ili veče provedemo u bašti omiljenog kafea, da za vikend pobegnemo negde na kupanje, pravimo planove i kalendar putovanja… ali, ponekad treba pogledati u retrovizor i razmisliti šta je to što održava naš balans tokom cele godine i drži nas “za uzde” sve do tog snenog, toplog leta. Ako nemate svoje dobro istrenirane tehnike, ideju ili pomoć možete naći na raznim stranama. Na primer, u knjizi Kintsugi Wellness, wellness autorke Candice Kumai.
Kumai u knjizi predstavlja kintsugi kao vekovnu umetničku formu koja podrazumeva popravku slomljene keramike i to spajanjem komada završnom obradom zlatne prašine. Pukotine, po ovoj japanskoj metodi obnove, predstavljaju deo istorije grnčarije, a ne pokušaj da se bilo šta sakrije. Tradicionalnu umetničku formu Kumai predstavlja kao japanske metode hranjenja uma, tela i duha, a rezultat je inspirativan rad koji se dotiče porodične istorije, ličnih putovanja, kao i drevnih načina isceljenja i japanske tradicije. Iz knjige Candice Kumai izdvojili smo četiri lekcije iz kojih može nešto da se nauči.
Foto: Rawpixel/Unsplash
1. Prihvatite/slavite nesavršenost i pojednostavite svoj život
Kumai opisuje japanski termin “vabi-sabi” kao proces slavljenja nesavršenosti. Filozofija proizlazi iz japanske ideje prihvatanja – život donosi veliku neizvesnost, a ponekad i mrak, tako da kretanje kroz dobro i loše predstavlja samo deo života. Da bi privukli što više “vabi-sabija” u svoj život, Kumai predlaže praktikovanje opraštanja, kao i preuzimanje minimalističke filozofije kako bi iz vašeg života isključili nepotrebne kupovine i gomilanje materijalnih stvari. Da li vam zaista treba 10 pari baletanki, 5 crnih haljina koje se za nijansu razlikuju, gomila torbi a uvek nosite jednu te istu…?
2. Hranite svoje telo
Veliki deo nauke o wellnes životu zasniva se na tome kako da svom telu date sve što mu je potrebno, odnosno kako da ga “nahranite i napojite”. Poznato je da Japanci imaju prilično dug životni vek u poređenju sa žiteljima drugih zemalja, a veliku zaslugu za to ima i japanski način ishrane.
Meso, pirinač i morski plodovi osnova su japanske kulinarske kulture, a tipična japanska ishrana bogata je ugljenim hidratima iz biljnih namirnica, bez masnoća, bez mlečnih proizvoda, a sadrži i dosta soje. Ljudima omiljene wellnes namirnice kao što su zeleni čaj i fermentisana hrana (probiotici), takođe su glavni elementi japanske kuhinje. Znači, neka se na meniju nađu i meso i prinač i riba i zeleni čaj i probiotici…
Foto: Noah Silliman/ Unsplash
3. Samopouzdanje i zahvalnost
Japanski termin “ki o tsukete” autorka knjige prevodi kao samozaštita. Iako se u Japanu ova fraza koristi kako bi se označila briga za drugima, Kumai izaziva čitaoce da se preispitaju kakav tretman oni imaju sami prema sebi, kakav u svom društvu, kao i kako bi izgledalo kada bi se ljudi udružili i zajednički delovali u smislu samozaštite tj samopouzdanja – da li bi se tako postiglo optimalno blagostanje? Kumai tvrdi da samopouzdanje treba vežbati svakodnevno, a uz to svakog dana se treba “kultivisati” u smislu – negovati duh i telo, pročitati/naučiti nešto novo, uraditi nešto drugačije, probati sve ono što odavno želite da uradite, a niste do sada… Uz sve to, svakog dana praktikujte zahvalnost. Sigurno ima stavri za koje ste svakodnevno zahvalni.
4. Izgradite svoj unutrašnji krug
Nauka podržava negovanje prijateljstva, jer za čoveka je važno da ima prijatelje kako bi vodio što zdraviji život. U Japanu, prema Kumaiu, postoji filozofija koja se zove “iuimaru” a koja se prevodi kao “krug ljudi”. To je ujedno i stub japanske kulture. A šta je srž ove filozofije? Živeti ranjivo, otvoreno i namerno negovati dublje veze sa ljudima koji nas okružuju, kaže Kumai. Za početak, idite sa prijateljicom na čas joge ili fitnesa, pridružite se nekoj grupi u kojoj ćete upoznati neke nove, slične ljude ili subotu uveče planirajte za druženje/večeru sa starim prijateljima kako bi učvrstili i negovali postojeće odnose. Znači, morate imati svoj unutrašnji krug ljudi. O ne mora da bude veliki, brojan, ali u životu morate da budete okruženi nekim “vašim”, vama sličnim ljudima, ljudima čije vam društvo prija i ne opterećuje vas. Život je uz njih zdraviji i lepši.
Foto: Unsplash
You must be logged in to post a comment.