TANJA NIKOLIĆ - DIZAJN KAO ŽIVOTNI PUT

Tanya — Tanja Nikolić, dizajner, vlasnik studija tanyadesign u Londonu

Upoznajući kreativnu stranu svoje ličnosti i radeći u nesvakidašnjim oklonostima Tanja Nikolić (1963.) je nakon višegodišnje karijere ekonomiste otkrila svoju pravu ljubav – dizajn enterijera. Završila je školu za dizajn i izgradila je preopznatljiv stil zanovan na širokom obrazovanju i iskustvima koja je sticala živeći na više različitih evropskih destinacija, od Rusije, preko Kipra, Italije i Švajcarske, do Londona gde sada živi. Njeni ambijenti su istovremeno relaksirajući i otmeni, fino balnasiranih stilski različitih vrednosti; ona sa sigurnošću spaja staro i novo, klasično i trendy, hrabro barata bojama, oslanjajući se na imaginaciju, osećaj punoće i lepote života koji opisuje italijanskim dolce vita životnim stavom. Posvećenost poslu, tim u koji ima poverenja i spremonst da osluškuje potrebe klijenata osnova su njenog uspeha. Uvek profesionalna i precizna kada je reč o zadatim rokovima, Tanja u svom portfoliju ima brojne projekte i zadovoljne klijente, a od nedavno nagradu Best of Houzz 2015 Award koju je osvojila na sajtu www.houzz.co.uk!

Gde ste rođeni i koje je vaše akademsko zvanje?

– Rođena sam u Beogradu, tačnije u Zemunu, završila Ekonomski fakultet (spoljna trgovina i turizam), i odmah po završetku studija otisnula sam se u „dosadni“ svet biznisa. Početkom 90-ih porodično se selimo u Moskvu, mladi, ambiciozni, željni novih izazova i iskustava! Jugoslavija se polako raspada, snovi i nade se ruše i mute, postaje jasno da idu loša vremena.

Kako ste promenili profesiju?

– Muž se ubrzo zapošljava u velikoj multinacionalnoj kompaniji u Moskvi, a ja osnivam firmu za uređenje stanova i renoviranje poslovnih prostora. To je bilo vreme kada je ceo zapadni svet hrlio u Moskvu, vreme ogromne potražnje za stanovima i kancelarijama po „zapadnim standardima“, kojih je u Moskvi tada bilo nedovoljno. Iako je moj posao bio zamišljen kao posao ekonomiste, tj. da ugovaram i pregovaram s klijentima, formulišem ugovore… polako se budila i kreativna strana; počela sam da „vidim“ rešenja, boje, oblike, svetlo, počela sam da razumem prostor, poštujem ga, a u isto vreme „pokoravam“ potrebama i željama klijenta. Tada sam stekla dragoceno iskustvo radeći uglavnom s našim građevinarima i majstorima. To je bio pravi zanat u koji sam se momentalno zaljubila.

Gde i kada ste završili školu za dizajn enterijera?

– Preselili smo se na Kipar gde smo se i suprug i ja bavili trgovinom papira i celuloze skoro 20 godina. Dizajn je ostao moja velika ljubav i najveća radost mi je bila da me neko od prijatelja pita za pomoć u uređenju. Teoriju, crtanje, planiranje prostora i dizajn sam završila na KLC School of Design u Londonu (http://www.klc.co.uk/). Uskoro su moji projekti postali primećeni, počeli su da ih objavljuju u časopisima i drugim publikacijama, da bih se 2011. potpuno posvetila dizajnu i tako nastaje tanyadesign.

KLC School of design — KLC School of Design

Kako opisujete svoju misiju u dizajnu enterijera?

– Težim ka jednostavnom pristupu uređenju, neformalnom i ležernom enterijeru u kome sva čula uživaju. Svetlom podvlačim toplinu, prirodni materijali koje koristim treba da su prijatni na dodir, jednostavne linije da odmaraju oko, boje da nagoveste miris i zvuk. Klijent treba da se oseća udobno u svom novom ambijentu, da odmah dobije želju da se opusti u svojoj novoj sofi ili fotelji, pozove najbliže i ugosti ih u svojoj novoj trpezariji, sve treba da je podređeno komforu. Ne verujem preterano u „pravila” i „šta s čim ide”! Sviđa mi se kontrast lepe umetničke slike i izanđalog izgleda zida na kome visi, dopada mi se da kombinujem Ikein nameštaj sa skupim tepisima ili dizajnerskom foteljom, sve je dozvoljeno! Dosadno mi je kada prostorom dominira jedan isti stil ili epoha, verujem u igru stilova i materijala, mislim da kontrast između podvlači ono što želim da naglasim.

Da li postoj neka vrsta projekata u kojoj uživate na poseban način?

– Moram da priznam da nemam posebnu vrstu projekta koji mi više ili manje prija, zaista podjednako uživam u uređenju stanova ili kuća i poslovnih prostora. Iskreno, pre bih izdvojila sopstveno oduševljenje kada uređujem prostor za nekog koga dobro poznajem, kada znam koje boje voli, stil oblačenja, navike i potrebe. Čini mi se da u takvim situacijama ulažem dodatnu energiju i maštu da zadovoljim sve parametre.

Šta vas inspiriše iz neposrednog okruženja u radu?

– Inspiraciju nalazim svuda, u oblicima, u bojama Lago Mađore jezera i bojama kuća oko jezera, u materijalima interesantne teksture, bilo da je kamen ili nagrižena stara drvena ploča. Za stan koji trenutno radim inspiracija je bila ženska ručna tašna neobično lepe plave boje… nikad se ne zna!? Inspirišu me radovi italijanskih dizajnera, nepalski tepisi, lampe koje podsećaju na cvetove, kašmir džemperi i odevne kombinacije, svila, krzno i koža… Ogroman uzor i inspiracija su mi: Mauro Bisatini, arhitekta koji je dao svoj pečat okolini Lago Mađore, Dijana Hadjikirjakou, prijateljica i dugogodišnja saradnica na Kipru i drugi.

Da li ste često prinuđeni na kompromis između onoga što klijent zahteva i svog profesionalnog stava?

– Kompromis je neizbežan i vrlo čest, ali se sve lako rešava ako vam klijent veruje, to je na prvom mestu. Zato je važno da se ukusi poklapaju, lični karakteri, vizija, stil… Po meni dizajn enterijera je vrsta umetnosti, ekspresija u prostoru, lični doživljaj koji oživite komadima nameštaja, tepisima, zavesama, svetlom, bojama, materijalima, oblicima, rasporedom.

Koju zemlju i grad osećate kao svoj dom?

– Kipar je definitivno „moje” ostrvo, tu se osećam kao kod kuće, tu punim baterije, kreiram, smišljam. Tim ljudi s kojima radim tu je nezamenljiv, ekipa talentovanih, vrednih ljudi s kojima je pravo zadovoljstvo sarađivati.

Koja je vaša poruka budućim dizajnerima?

– Želim svakako da naglasim važnost što bogatijeg i debljeg portfolija. Greške su pozitivna pojava, na greškama se uči, one se ispravljaju, doteruju; to je sve proces u koji treba zaroniti širokim plućima i bez straha. Tako se stiče iskustvo i gradi sopstveni, unikatni stil a samim tim i u vera u sebe bez koje je teško opstati u toj profesiji. Pažljivo slušajte, obradite i uzmite u obzir svaku sitnicu koja oslikava ličnost i navike vašeg klijenta, bilo da je to pojedinac ili višečlana porodica. To je taj kanvas, taj ram slike koju ćete naslikati!

Da li, pored posla, imate još neku pasiju?

– Svakako volim da putujem, imam još čitav spisak zemalja i mesta koje želim da posetim. Sledeća avantura je Kanada, gde planiram da provedem pola godine i duže, obiđem i upijem svu onu divnu prirodu, jezera, planine… Neka iskustva s putovanja, naročito ona gurmanska, zajedno sa svekrom, prenosim na blog www.kafaningposvetu.net!