Izložba doktorskog umetničkog projekta U očima zvijezde nosi, na dlanovima ruže – Reprodukovanje reprodukcije u odsustvu originala autorke Elde Stanković otvorena je do 13. februara beogradskoj Galeriji Singidunum.
U svom radu pod mentorstvom redovnog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti Zorana Blažine, doktorand Elda Stanković se odvažila da upotrebom novih tehnologija istraži mogućnosti rekonstrukcije izgubljenih radova, u ovom slučaju tapiserije “U očima zvijezde nosi, na dlanovima ruže” autorke Vanje Žanko. Na osnovu crno-belih i kolor fotografija lošeg kvaliteta, originalnih crteža umetnice, sećanja porodice i sopstvenog iskustva stečenog odrastanjem uz radove Vanje Žanko, Elda je realizovala netipičnu reprodukciju pomenutog dela. Oslanjajući se na veštine i znanje stečeno tokom školovanja, autorka otkriva na koji način se pomoću novih tehnologija mogu sačuvati oštećena ili uništena umetnička dela – ili makar sačuvati sećanje na njih.
Prvi deo projekta podrazumeva digitalnu vektorsku reprodukciju izgubljene tapiserije, tj. njeno projektovanje na praznu čoju, materijal koji je korišćen za realizaciju originalnog dela. Tim postupkom istovremeno se dobija, ali i gubi tapiserija. Projektovanjem vektora (slike) na čoju, zahvaljujući teksturi ovog materijala ostvaruje se efekat vezenog crteža. Posmatrač, sve dok ne dodirne čoju, ima osećaj da gleda u pravu reprodukciju, realizovanu vezom na čoji. Dodirom, iluzija se ruši. I najmanjim pomeranjem čoje, pomera se (deformiše) slika koju formiraju svetlosni zraci emitovani iz projektora.
– Na taj način želela sam da skrenem pažnju na činjenicu da je original svakako nepovratno izgubljen, a da je ova digitalna reprodukcija samo prikaz sećanja na njega. Takođe, ovim postupkom dajem primer kako se može stvoriti digitalna poruka koja u teoriji ima sve atribute beskonačnog putovanja kroz prostor i vreme, a ta nova poruka za razliku od poruke originalnog dela, može neograničeno da se reprodukuje, tako da svaka kopija nosi sve osobine originala – objasnila je Elda Stanković. U drugom delu projekta autorka se bavi umetničkim dokumentovanjem, stvarajući interaktivnu mapu na kojoj se mogu videti umetničko-istraživačke metode koje je koristila u projektu.
U tekstu Vreme, u katalogu ove izložbe, o radu Elde Stanković mentor Zoran Blažina, redovni profesor FPU kaže:
– Umetnik, svedok milenijumskog pomaka, pojavom digitalnog zapisa nije nužno uplašen i zbunjen jer vizija je redak talenat koji mora da poseduje, a koja mu daje recepciju realnosti i vremena drugačiju od uobičajene. Vizionar, svestan nepostojanosti ljudskog iskustva, zamišljen je pitanjima prostora, karaktera i smisla umetnosti u vremenu ispred nas, istovremeno opčinjen anticipacipacijom spoja novih tehnologija i materijala. On već sluti da će pojam efemerno konačno nestati iz umetničkog vokabulara, a ideja o večnom životu umetničkog dela zapisanog u kosmičkom beskraju postaće realna. Projekat U očima zvijezde nosi, na dlanovima ruže… doktoranda Elde Stanković na tragu je takvog zapisa. Umetnički pristupi se brzo menjaju, svaka misao, izgovorena reč već su istorijski ornament. Vreme svet realnog seli u svet virtuelnog. Vredne ruke Vanje Žanko vezle su tapiserije iskustva u kome je živela. Elda kaže citirajući Alberta Manguela: ‘Reči lete, napisano ostaje’. Vanjine tapiserije su reči ispisane u trenutku, Eldin projekat je bezvremenska kategorija, reč koja leti kroz vreme i prostor. Projekat je drugačiji i po tome što nosi karmu genetskog zapisa porodičnog stabla. Ima smisla kad Berdjajev kaže da je ‘čovek u podsvesti zaronjen u pobesneli okean praživota i samo je delimično racionalizovan. Ličnost ima stihijsko nesvesnu osnovu’. Možemo da pretpostavimo da je ličnost kreacija. Zapaženo umetničko delo Vanje Žanko dobija svoju reinkarnaciju i novu dimenziju, novo nelimitirano vreme i prostor oličeno u umetnosti njene Elde, koja ovim projektom otpočinje redefinisan život umetničkog dela nastalog, nestalog pre skoro četiri decenije.”
Ovim radom mlada vizuelna umetnica Elda Stanković zaokružuje ciklus akademskog obrazovanja i ciklus radova posvećenih čitanju porodičnog nasleđa i umetničkog rada njene bake Vanje Žanko, koji je otpočela još u srednjoj školi maturskim radom “Moja baka Vanja Žanko” za koji je dobila specijalnu nagradu grada Beograda, a nastavila kroz master rad Vizuelni bedeker Vanje Žanko (mentor redovni profesor FPU Zoran Blažina) za koji je nagrađena nagradom iz fonda Miloš Ćirić za najbolji studentski rad na master studijama iz oblasti grafičkih komunikacija. Omažu u čast stvaralaštva Vanje Žanko, Elda doprinosi i time što se izložba realizuje na stogodišnjicu rođenja umetnice i tridesetogodišnjicu njene izložbe u Galeriji Singidunum, Kazivanje starih pregača (1987).
Foto: press
You must be logged in to post a comment.