LEGENDA JUGOSLOVENSKE MODE: IZLOŽBA O STVARALAŠTVU ALEKSANDRA JOKSIMOVIĆA U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI U

Aleksandar Joksimović (1933), legenda srpske i jugoslovenske mode, poklonio je Muzeju primenjene umetnosti 234 skice, knjigu uzoraka, 17 slajdova, 301 fotografiju modela i revija, 33 nagrade koje je dobio, 529 isečaka iz štampe, kao i tri svoja portreta, a celokupnu Joksimovićevu zbirku koja dokumentuje njegov rad možete da pogledate na izložbi Aleksandar Joksimović. Iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti koja se otvara 9. septembra i trajaće do 30. oktobra 2015. u MPU. Na izložbi će biti prikazan izbor od 108 Joksimovićevih skica i fotografija modela i revija nastalih u periodu od 1967 do 1997. godine, a posetiocima će na raspolaganju biti i interaktivna baza u kojoj mogu da pogledaju, razvrstane po kolekcijama, sve skice i fotografije koje je Joksimović poklonio Muzeju primnenjene umetnosti. Zahvaljujući saradnji sa Programskim arhivom RTS, na izložbi su predstavljeni i snimci Joksimovićevih revija i intervjua.  Značaj ove zbirke ogleda su u tome što primerci izvedenih Joksimovićevih modela nisu sačuvani u firmama za koje je radio, a samo nekoliko pronađeno je u fundusima srpskih muzeja.

Aleksandar Joksimović završio je Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a zatim je došao u Beograd, s namerom da se posveti tapiseriji. Bez entuzijazma 1959. zaposlio se kao referent za radnu odeću u Zavodu za unapređenje domaćinstva. Kreiranje školskih i radnih uniformi donelo mu je i prva priznanja. Tada su do Beograda retko stizale modne novosti, a proizvodnja i tržište su, sve do osamdesetih godina 20. veka bili pod kontrolom državnih organa. Profesija modnog dizajnera još nije utrla sebi put, iako su konfekcijska preduzeća počela da zapošljavaju stručnjake koje je obrazovala Akademija primenjenih umetnosti. Među njima su se isticale Mira Čohadžić, Anđelka Slijepčević i Božana Jovanović, koje su najviše i uticale na Joksimovićevo modno formiranje. U sredinama poput socijalističke Jugoslavije, koje su iz političko-ideoloških razloga isticale svoju „drugost“ u odnosu na Zapad, moda sa folklornim obeležjima bila je jedno od sredstava za razlikovanje. Zavod za unapređenje domaćinstva 1963. osnovao je Nacionalni salon, čiji je program modernizacije tradicije uticao i na Aleksandra Joksimovića da se posveti proučavanju narodnog stvaralaštva. Kolekcija kojom je 1965. obeležen početak rada Nacionalnog salona postigla je veliki uspeh zahvaljujući svojoj autentičnosti i skladnoj meri u objedinjavanju savremenog i tradicionalnog. Inostrani poznavaoci jugoslovenskih prilika, takođe, su uočili Joksimovićev dar kojim se izdvojio iz sredine gde je „imitacija bila pravilo u modi“. Naredne godine u Parizu, Joksimović je po pozivu uredništva francuskog modnog magazina Elle, predstavio modele koje je nosila jugoslovenska predstavnica na izboru za mis sveta Nikica Marinović (London 1966). U Odeljenju za izvoz Centrotekstila Joksimović je radio od 1964, a nakon ovog velikog nastupa Centrotekstil je počeo da prikazuje njegove kolekcije u inostranstvu.

Simonida je bila prvu kolekciju visoke mode koju je Aleksandar Joksimović predsatvio 1967. Bio je to događaj od velikog zanačaja za jugoslovensku modu, koji je ukazao i da je vreme ideološke krutosti prošlo. Jugoslovenska varijanta visoke mode donela je svom tvorcu, Aleksandru Joksimoviću, veliki uspeh i ogroman publicitet, do tada nezamisliv u jednoj socijalističkoj zemlji. Kolekciju su prihvatile i kopirale i pripadnice mlađih generacija i proizvođači konfekcije. U Joksimoviću su mladi oba pola dobili svog modnog gurua i postali deo opšte modne revolucije šezdesetih godina 20. veka, a država – ličnost koja je svojim talentom, znanjem i stvaralačkom enegrijom mogla da od mode stvori novo polje međunarodnog potvrđivanja.

Prokleta Jerina, poslednja Joksimovićeva kolekcija visoke mode, premijerno je predstavljena 1969. u Parizu na izložbi jugoslovenske industrije i umetnosti. Iznenađenje i oduševljenje sjajnim prijemom i dobrim ocenama kolekcije zahtevne francuske modne javnosti, manekenka Tamara Bakić iskazala je rečima: „Bio je to možda san.“ Prokleta Jerina privukla je i inostrane porudžbine i time omogućila Joksimoviću da postane prvorazredni modni dizajner. Namenjene izvozu, njegove luksuzne tematske prêt-à-porter kolekcije (Vela Nigrinova, Emina, Ptice, Ana Karenjina, Formula 1, Ramona, Mozaik, Marija Tanase  i Teorema) donosile su veliku zaradu proizvođaču, a njemu su omogućile afirmaciju sopstvenih ideja i kontinuitet u radu, što je bila jedinstvena pojava u jugoslovenskom modnom sistemu. U domaćim prodavnicama Joksimovićevi modeli bili su prisutni od 1965. kada su se u Nacionalnom salonu izrađivali po meri kupca. Za potrebe prodajne mreže Centrotekstila od 1969. dizajnirao je modele u butik-serijama od 100 komada, i s popularnim cenama. Njegov rad se sve više usmerava ka domaćem tržištu i 1976. je u Knez Mihailovoj ulici otvoren dugoočekivani Centrotekstilov butik, popularno nazivan Prostor Joksimović, po ugledu na čuveni Prostor Pjer Karden. Ali, Joksimovićevi modeli nikada nisu dobili etiketu sa njegovim imenom. Prestao je da radi tematske kolekcije 1978. i posvetio se saradnji sa mnogobrojnim fabrikama različitog konfekcijskog asortimana. Osamdesetih godina 20. veka intenzivno se bavio dizajniranjem pletenih komada odeće sa etno uticajima, koji su bili traženi na svetskom modnom tržištu. Zahvaljujući tome, zadruga Radinost iz Kraljeva pokrenula je 1986. novu robnu marku Janhari, prepoznatljivu po geometrijskim motivima, nadahnutim ornamentikom sa pirotskih ćilima i drugih folklornih ostvarenja koje je Joksimović sa strašću proučavao i modernizovao od početka svoje karijere. Joksimović je napustio Centrotextil 1987. i karijeru nastavio kao slobodni umetnik. Uvođenjem međunarodnih sankcija Srbiji 1992, okončan je i uspeh Janhari linije na inostranom tržištu, a političko-ekonomska situacija u zemlji onemogućila je Joksimovića da istim tempom nastavi svoj rad. Usledile su godine nenaklonjene i stvaralaštvu i modnoj industriji i on je 1995. otišao u penziju. Povremeno i dalje stvara, i svoju poslednju kolekciju, Život je ljubav, realizovao je 2002. uz asistenciju Slavice Petrović, za modnu kuću Mona. Posebno priznanje Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Aleksandar Joksimović dobio je 2007. godine.

Foto: press MPU