Do 27. februara 2016. u Galeriji Singidunum možete da pogledate izložbu plakata Dušana Arsenića. Izložba predstavlja selekciju Arsenićevih radova u proteklih 30 godina. Radio je plakate za mnoga pozorišta, ali je najveći broj njih napravljen za pozorišne predstave koje su stvarane u Valjevu, gde Dušan Arsenić stvara i živi. Po obrazovanju arhitekta, po životnom opredeljenju grafički dizajner i scenograf, a iz hobija Arsenić je i karikaturista. Od 1990.godine član je ULUPUDS, a od 1991. dobija status slobodnog umetnika. Autor je velikog broja pozorišnih scenografija, plakata, kao i zaštitnih znakova za mnoge institucije i firme. U knjizi „ZNAKOVITO“ Radomira Vukovića, u kojoj su sabrani najbolji srpski grafički simboli i logotipi u poslednjih 50 godina, među 328 autora i 5200 radova, Dušan Arsenić je među deset dizajnera koji imaju najveći broj radova zastupljenih u toj selekciji.
Uvodeći nas u aktuelnu izložbu plakata Arsenić nas podseća kako je naš uvaženi pozorišni i filmski reditelj Boro Drašković u uvodniku za izložbu plakata na Sterijinom pozorju 1982. godine napisao: „Pozorišni plakat je osoben deo pozorišne predstave. On je najpre mamac i obaveštenje, poziv na pustolovinu, a zatim ostatak, trag, često jedini trag te iste prohujale svetkovine. Za onog ko je video predstavu, plakat je “skladište uspomena”, za onog koji nije – vrata neodgonetnog izazova”.
I zaista, kaže Arsenić, pozorišni plakat je mnogo više od pukog poziva na gledanje pozorišne predstave. Kao što je pozorišna predstava u osnovi kolektivni čin, tako je i pozorišni plakat rezultat pre svega zajedničkog dogovora dizajnera i reditelja.
– Svestan sam činjenice da savremeni pozorišni gledalac doživljava teatarski događaj ukupno, sa svim onim što mu neposredno predhodi, kao i onim što potom sledi. U ovo “vizuelno vreme” gde glavne informacije stižu preko očiju i gde u svojoj glavi, da bi se snašli u tom moru slikovnih poruka koje nas zatrpavaju sa svih strana, pravimo sisteme upoređivanjem slika, značaj vizelnog efekta koji može da proizvede plakat postaje veliki. U tom smislu je pozorišni plakat važan element sporazumevanja teatra i publike. Radeći sa velikom predanošću pozorišne plakate, uvek sam pokušavao da pored poštovanja ideje predstave i rediteljskog viđenja, dodam i elemente ličnog doživljaja dramskog teksta. Rad na plakatu počinjem sa idejom da on treba ne samo da bude reklama, provokacija, znak i poziv na gledanje određene predstave, istorijsko svedočanstvo i društveni dokument, već i da može biti posmatran kao posebno umetničko delo. Poljski pozorišni plakati i njihova specifična estetika su mi bili likovni uzori – kaže Dušan Arsenić podsećajući da su predstave za koje je radio plakate nastajale u gradu koje nema profesionalno pozorište.
– Imajući to u vidu ova izložba je i svedočanstvo o stalnim naporima pozorišnih stvaralaca da ambicioznim opremanjem predstava, sa angažovanjem profesionalnih reditelja, kostimografa i scenografa, mladih akademski obrazovanih glumaca, stvaramo ambijent za ponovnim revitalizovanjem profesionalnog pozorišta u gradu – navodi autor izložbe u Galeriji Singidunum.
Foto: press
You must be logged in to post a comment.