Zasnovan na istinitim događajima Streljcov je priča o jednom od najboljih i najkontraverznijih fudbalera u istoriji ruskog i svetskog fudbala. Ruski „Montevideo“ od sutra (5. novembra) će se naći na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.
Nikada nije dobio medalju
Fantastični Aleksandar Petrov našao se u ulozi Eduarda Streljcova. Za kratko vreme prošao je put od „ruskog Pelea” i jednog od najboljih igrača te zemlje, preko sibirskih gulaga, gde je služio kaznu za zločin koji možda nije počinio, do trijumfalnog povratka na teren. Vrhunac reprezentativne karijere Streljcov je dostigao 1956. godine na Olimpijskim igrama u Melburnu, kada je Sovjetski Savez osvojio zlatnu medalju, pobedivši u finalu Jugoslaviju. Na turniru Streljcov nije igrao samo finalni meč, tako da nikada nije dobio medalju (medalje su uručivane samo igračima koji su igrali finale), ali je bio jedan od najzaslužnijih za važne pobede na turniru.
„Ženskaroš” odudarao od slike uzornog sportiste
Mladi fudbaler za Ruse je bio pravi „ženskaroš”. Voleo je da pije i da se zabavlja, nije voleo pravila i ograničenja. Sa svetlom kosom i frizurom poput Džejmsa Dina, Streljcov je odudarao od slike uzornog sportiste komunističkog sistema. I pored svih „mana”, Streljcov je bio uzor mladima. Do svoje 20. godine Eduard Streljcov imao je sve o čemu se može sanjati – talenat, novac, slavu i ljubav. On je zvezda u usponu sovjetskog fudbala. Kada se čini da se njegova sportska karijera zauvek završila, Streljcov mora ponovo da uđe na teren i dokaže da je pravi šampion koji zaslužuje svačiju ljubav.
Foto: press
You must be logged in to post a comment.