Eksplozija boja – žute, zelene, crvene, plave, tirkizne… prati dela jedne od najpoznatijih srpskih muralistkinja koja slika pod pseudonimom TKV (The Kraljica Vila) a njeni radovi, koji su “probudili” srpsku prestonicu, izloženi su u galeriji Francuskog instituta, u okviru izložbe O nevidljivom koju možete pogledati do kraja januara 2018. 
– Već više od decenije The Kraljica Vila ostavlja svoje radove na ulicama Beograda. I pored ovako impresivnog staža, dugog za sve one koji stvaraju umetnost na ulici, ljubitelji ulične umetnosti i mediji je još uvek iznova otkrivaju i još uvek govore o njoj kao o mladoj osobi koja donosi nove, sveže ideje na naše ulice. Kako objasniti ovaj efekat kada se ona već dugi niz godina isključivo bavi autoportretima, portretima i predstavama žena uopšte? Vrlo jednostavno, kada se umetnici suštinski povežu s temom koju obrađuju i kada postanu spona između osećanja i ideje onoga što predstavlja i publike, doživljaji i osećanja su uvek jaki kao kada nam se događaju prvi put. Zato njene interpretacije žena koje je okružuju deluju vanvremenske, ali i jednostavne. Jednostvane u tom smislu što ne sadrže nečitljive konceptualne ideje i samim tim omogućavaju svima, bez obzira na nivo znanja o umetnosti, da se identifikuju s njenim radovima ili da prepoznaju sebi blisku osobu u njima. Vanvremenski su jer opisuju suštinu žene, svake žene, ili bolje rečeno svega onoga što ona jeste i onoga što bi mogla da bude – objašnjava Ljiljana Radošević, autork teksta kataloga izložbe “O nevidljivom”.
Ptice raširenih krila, cveće, loza, trešnje, različite veze i spone, ženski likovi, slovenski bogovi… samo su neki od motiva kojima nas TKV uvodi u magičan svet starih slovenskih mitova začinjenih tehnikom beogradskih urbanih stensila i murala. Izložba “O nevidljivom” daje nam uvid u dvadesetak radova – neki su rađeni na platnu, a drugi su oslikani upotrebni predmeti – stolice, 3D štampa, lampe… Skoro svi radovi nastali su tokom 2016. i prošle godine i, kako autorka kaže, odražavaju njenu potrebu za eksperimentisanjem i menjanjem dosadašnjeg stila.
TKV rođena je 1988. godine, a street artom bavi se od 2004. Javni prostor koristi “kao mesto na kome se odvija čin stvaranja” i time, kako objašnjava, ujedinjuje izložbeni prostor i svoje lično viđenje javnog u jedno. Niz godina, što se vidi i na ovoj izložbi, TKV se bavi portretima, pre svega ženskim. To su simbolične slike ne samo žene-majke, bića koje je, kako kaže Ljiljana Radošević u propratnom katalogu, jako i za sebe i za druge, već i slike žena u svim drugim društvenim ulogama. Ženama su protkane i njene slike koje se osvrću na slovensku mitologiju. TKV veruje da nam slovensko nasleđe daje osećaj slobode i divljine koju nije sretala u zapadnim zemljama. U slovenskom sistemu verovanja bogovi su stvorili ljude ne da bi im ovi bili robovi, već da bi im bili partneri u kreiranju sveta.
Jedan od važnih motiva na njenim slikama je ptica – univerzalni simbol slobode, ali i novog života i spone sa božanskim. Za nju je čak i vrana, kao nosilac loših vesti u slovenskoj mitologiji, simbol promene. TKV, primećuje Ljiljana Radošević, želi da pokaže da nam se i loše stvari dešavaju s razlogom i iz njih učimo o sebi i razvijamo se. Drugi važan simbol je nit, koja povezuje ruke, ptice, čovečanstvo. Svoj prvi stensil TKV uradilaje još kao đak srednje grafičke škole, uz podršku oca, s obzirom na to da je u Rimu ostala impresionirana uličnim radovima čuvenog dueta Sten i Leks. Ubrzo su se na beogradskim ulicama pojavili stensili sa likom Amelije Pulen, Munkovim “Krikom”, Klimtovim “Poljupcem”, Fridom Kalo, Edgarom Alanom Poom. Od 2006. njeni dominantni motivi su iz indijske filozofije i kulture – božanstvo Ganeša, svevideće oko, lepotice iz bolivudskih filmova.
Prvu samostalnu izložbu TKV imala je u KC Grad 2009, a od 2012. gradskim zdanjima dominiraju eksplozivni murali. Jedan od prvih posvećen je čuvenom piscu Bori Stankoviću, u Vranju. Sledi onaj na fasadi centra za kulturu “Magacin”, u beogradskoj ulici Kraljevića Marka, pa mural koji je radila sa ekipom MoFoS za koncept store “Supermarket” na Dorćolu, zatim kod galerije “Štab”, i malo dalje, u Karađorđevoj ulici, koji je naslikala zajedno sa argentinskom umetnicom Andreom Figera De Đirolamo.
Tekst: Vojislava Crnjanski Spasojević Foto: press
Pingback: Veče grafita u Francuskom institutu | Turistički kanal