Izložba „Sve boje Vorhola“ otvorena je u Galeriji SALON, muzeja Grada Beograda. Posetioci izložbe imaće priliku da u okviru ove postavke pogledaju 40 grafika čuvenog pop-art umetnika, koje je pažljivo odabrao Lazar Vujića, jedan od najistaknutijih evropskih galerista. Biće predstavljeni čuveni portreti Merilin Monro, Marte Graham, zatim planetarno poznate limenke supe “Kembel”, “Space friut” i “Cveće”… Interesantno je da je slika Merilin Monro 2022. godine prodata za 200 miliona evra, što je čini najskupljim delom umetnosti 20. veka.
Izložba “Sve boje Vorhola” je privatno vlasništvo Visconti Fine Art galerije
Izložba “Sve boje Vorhola” je privatno vlasništvo galerije Visconti Fine Art kolekcionara Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića iz Slovenije. Lazar Vujić se upoznao sa Endijem Vorholom prilikom rada na grafičkim rešenjima za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Među likovnim rešenjima želeo je da se nađe i Vorholovo.
– Vorholova prvobitna ideja za Olimpijske igre bio je skakač, ali se meni više dopao klizač i na kraju smo se odlučili za taj motiv – rekao je Vujić u jednom od intervjua.
Andy Warhol bio je istinski predstavnik umetničkog pravca pop-art
Endi Vorhol (Andy Warhol) bio je američki umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac. Smatran je za najpoznatijeg i najuspešnijeg umetnika i istinskog predstavnika umetničkog pravca pop-art. Vorhol je diplomirao komercijalnu umetnost na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu 1949. godine. Radio je reklamne ilustracije za Vogue, HarpersBazar, NewYorker, Glamur. Do početka 60-tih bio je uspešan reklamni ilustrator do te mere, da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je počeo da analizira odnos između komercijale i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotstavljene, jednostavno je počeo da ih spaja i postao tako jedan od najpoznatijih umetnika Amerike.
Postavka “Sve boje Vorhola” trje do kraja jula 2024.
Njegova prva samostalna pop-art izložba održala se u Njujorku 1962. godine i uključivala je neke od njegovih najčuvenijih radova poput Merilin Diptih, 100 konzervi supe, 100 flaša Coka-Cole i 100 novčanica dolara. U tom periodu nastali su i radovi koji su definisali njegovu karijeru, poput mnogobrojnih ilustracija tipično američkih predmeta i poznatih ličnosti – Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson, Elvis Presli…
Vorholov studio “Factory” na različitim lokacijama u Njujorku, bio je kultno mesto koje je okupljalo i promovisalo raznovrsne umetnike i slavne ličnosti tog perioda, a bilo je poznato i po žurkama tokom šezdesetih. Sedamdesetih godina prošlog veka Vorholova karijera bila je mnogo mirnija. Počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine. Endi Vorhol preminuo je 22. februara 1987. godine u Njujorku, u 58. godini života, a najpoznatija je njegova izjava da će “svako imati svojih 15 minuta slave”.
Izložba se održava u Galeriji SALON, muzeja Grada Beograda u Bulevaru Kralja Aleksandra 30 do kraja jula meseca 2024.
You must be logged in to post a comment.