Mala galerija ULUPUDS u Uzun Mirkovoj 12 do 12. aprila 2016. biće domaćin samostalne izložbe pod nazivom Moji enterijeri čiji je autor Kosana Rošulj, dipl.ing.arh. O radu Kosane Rošulj, u tekstu “U slavu erhitekture” govori Milica Radosavljević d.i.a.
“Svaki arhitekta koji je uspeo da prodre do suštine svoje profesije, projektujući i snivajući bilo koji objekat, ne može a da ne razmišlja i o unutrašnjem prostoru, enterijeru, isto koliko i o obliku i formi eksterijera. Kako onda jedan takav arhitekta, što Kosana Rošulj svakako jeste, projektuje enterijere u objektima koji su drugi arhitekti projektovali? Stambeni objekti se najčešće projektuju za nepoznatog kupca pa je zato čest slučaj da postojeći prostor mora da se prilagodi za poznatog korisnika. Kroz sve stambene prostore koje je ova autorka projektovala može se uočiti da ona uvek vodi računa o: postojećem stanju, da li treba i može da interveniše na organizaciju prostora, podneblju u kom se ceo objekat nalazi, kao i o specifičnosti budućih korisnika (profesija, godine, želje…).
Genius loci iliti duh mesta jeste izuzetno važan u arhitekturi Kosane Rošulj pa to ona na specifičan način prenosi i na enterijere stanova koje je projektovala i realizovala. Mesto gde se objekat izgradio, odnosno duh tog mesta, postojeći prostor i potrebe korisnika određuju arhitekturu unutrašnjeg prostora. Zato je svaki stan koji je izašao ispod njene ruke poseban i ima svoju priču. Arhitekta ne dekoriše enterijer već postavlja unutrašnju organizaciju prostora ili ambijenata prema uslovima koji ga okružuju, a oni su dovoljni za artikulaciju likovnog i arhitektonskog izraza. Ona nikada ne poseže za formalnim estetskim razlorima već za onim koji proizilaze iz dubljih poriva i smisla koji profesiju arhitekte čine jednom od najkompleksnijih i najzahtevnijih. I zato se od arhitekata zahteva najšire obrazovanje i njegovo neprekidno dopunjavanje, što se potvrdilo u razvoju estetskih i funkcionalnih pretpostavki u stambenim enterijerima arhitekte Kosane Rošulj.
Držeći se kontekstualnog funkcionalizma ili funkcionlanog kontekstualizma (izrazi nedavno ”sročeni” ali veoma precizni) ona je time davala neophodni akcenat stanovima čije je enterijere projektovala. Još jedno njeno obeležje je idejnost. Uspevala je da postigne idejnost čak i kod kompromisa koje je morala da pravi sa investitorima budućim korisnicima. Kod prvog stana koji je projektovala nije imala potrebe da interveniše u organizaciji prostora jer je stan bio odlično projektovan. Nije ni čudo jer se nalazi u stambenom objektu koji je dobio priznanje ASA za najbolji u toj godini. A naš ugledni publicista i kritičar arhitekture, i izuzetan arhitekta Mihajlo Mitrović proglasio ga je ako ne za najbolji, onda za jedan od najboljih na Novom Beogradu. Projektant i tog objekta je arhitekta Kosana Rošulj. Tu se zadatak sveo na pažljivo opremanje stana nameštajem i organizacijom ambijenata dodatnim elementima enterijera. A sam je objekat vodio računa i o tradiciji i o mestu gradnje i o povezivanju starog i novog. Trebalo je još samo ”pobediti” i želje budućih korisnika ne toliko bliskih arhitekti, jer treba uvek imati sposobnost da se nađe prostora i mogućnosti da se slavi umetnost arhitekture”.
Foto: press
You must be logged in to post a comment.