Kustoskom timu naših selekcija pred prepunom salom Archa teatra u Pragu dodeljena je Zlatna medalja za pokretanje dijaloga i za celokupan nastup na ovogodišnjem, 13. Praškom kvadrijenalu. Nagradu su dobili kustos nacionalne postavke Mia David za rad Ne(Moć) – Odgovor(nost), kustoski tim studentske selekcije koji predvodi Tatjana Dadić Dinulović za rad Proces, ili šta je stvarno VAŽNO za mene, kao i svi umetnici i studenti u obe postavke. Ovo je prvi put u istoriji Praškog kvadrijenala da je Srbija dobila nagradu.
“Srpski umetnici i srpski studenti posvećeni su svim srcem ideji da su umetnost i umetnički proces povezani sa društvenom, političkom i ekonomskom stvarnošću“, navodi se u saopštenju žirija, koji hvali saradnju tima studenata i afirmisanih umetnika. „Reč je o scenskom dijalogu koji privlači posetioca i na njega deluje kako kroz vizuelna i prostorna rešenja, tako i kroz vođenu diskusiju“, zaključio je međunarodni profesionalni žiri sastavljen od istaknutih pozorišnih umetnika.
Primajući nagradu Tatjana Dadić Dinulović, teoretičarka scenskog dizajna, koja predvodi kustoski tim Studentske sekcije, koga čine još: Marko Lađušić, akademski vajar; Dobrivoje Milijanović, dizajner zvuka; Dejan Miljković, arhitekta; Vesna Mićović, fotograf; Janko Ljumović, pozorišni producent; Dragan Stojčevski, scenograf; Oliver Frljić, pozorišni reditelj; i Sanja Maljković, arhitekta i scenograf, je rekla:
“Ovu nagradu primamo u ime više od 80 ljudi koji su radili skoro 18 meseci da bi ostvarili zajednički umetnički rad za ovogodišnje Praško kvadrijenale. Pojam „Proces“, a u kontekstu problemskog okvira „Politika“ smo shvatili u najširem smislu reči – od direktne reference na izbor Kafkine kuće za prostor nastupa u Pragu, preko shvatanja stvaralačkih procesa i procesualnosti u savremenoj umetnosti i kulturi, do uspostavljanja odnosa prema procesima koji određuju društveni, politički, ekonomski i ideološki karakter današnjeg sveta, i posebno Srbije u tom svetu. Nismo težili da proces zameni delo, ni u postupku izlaganja, ni u postupku nastanka. Proces i delo posmatrani su integralno, kao neraskidiva celina u kojoj nema ni smisla posmatrati ih jedno bez drugog, ili jedno naspram drugog, niti ima razloga za to. Mnogo je značajnije osvetliti unutrašnje doživljaje – kreativne i perceptivne, dakle, i u umetniku i u gledaocu, koji nastaju, razvijaju se i nestaju u procesu stvaranja, jednako kao i u procesu komunikacije između izvođača i gledalaca. Nije manje važno šta nam donose procesi komunikacije među nama samima, opet u obe uloge: i aktera i publike.”
Foto: Nemanja Knežević
You must be logged in to post a comment.