Film BILO JEDNOM U SRBIJI vodi nas u Leskovac, u vreme kada se zvao srpski Mančester

Film Bilo jednom u Srbiji, autora i producenta Zvonimira Šimuneca i reditelja Petra Ristovskog, priča je o Leskovcu – srpskom Mančesteru, koji postaje deo Evrope između dva svetska rata. Od ideje do realizacije priče u kojoj glavnu ulogu ima jedan grad – Leskovac, prošlo je 10 godina, a njegov idejni tvorac Zvonimir Šimunec rekao je da “kad se ode u Leskovac, to je kao da se ode u neku banju gde se ljudi samo smeju, gde su problemi uvek sa strane i gde se živi radi života”.

Likovi iz male sredine koja i te kako može da te uguši

Glavnu ulogu u filmu – Coneta – nosioca industrijskih promena u Leskovcu, ponosno nosi Viktor Savić. Cone je tokom Prvog svetskog rata bio u Engleskoj, razvijenijoj zemlji gde je naučio zanat, koji je posle preneo u Leskovac. Imao je vremena da razvije samokritiku i da kada god se nađe u blatu uspe da se izdigne i nastavi dalje. Što je zapravo poruka za sve nas, poručuje Viktor.

Zorku, devojku koja misli da je u ratu izgubila verenika, kako bi spasila sebe i svoju porodicu traži ljubav u Aćimu Prokiću (Radovan Vujović), maestralno je odigrala Teodora Ristovski, koja je Zorkinu hrabrost i odvažnost tražila u sebi. O „urokljivoj devojci koja postaje cvet “ i svojoj ulozi Ružice, rođena Leskovčanka Sloboda Mićalović kaže da je “Ružica baš slika mentaliteta i male sredine, koja često ume i te kako da uguši i etiketira, sve dok se ne nađe neko ko će je primetiti i u njoj probudi cvet”.
U filmu se, u ulozi Dineta, našao Nemanja Oliverić, pored njega igraju i Zoran Cvijanović, Dragan Petrović Pele, Mira Banjac, Boža Marjanović, Andrija Stoilković…, kao i Ivan Bekjarev, kome je ovo bila poslednja uloga.