CITY

RIMSKI KOLOSEUM: ZAOKRUŽENA PRIČA

Višnja Ivanić

Koloseum Viasat History

Sveobuhvatna i intrigantna priča o jednom od najstarijih i najslavnijih spomenika kulture na svetu biće premijerno prikazana 28.aprila i 5. maja, u 21 sat, na Viasat History kanalu.
Ova fascinantna dvodelna mini-serija dokumentuje trogodišnji pionirski poduhvat vredan 25 miliona eura – restauraciju 2.000 godina starog rimskog Koloseuma u Italiji. Uz pomoć ekskluzivne tehnike snimanja letećim dronom, videćemo šta se nalazi iza kulisa jednog od sedam svetskih čuda.Koloseum je godinama čekao na restauraciju, komadi cigle i kamena redovno su otpadali sa arene, a debate o uticaju saobraćaja i zagađenja na ovu drevnu građevinu često su uzburkavale javnost. U ovom dokumentarcu, naučnici i arheolozi, objasniće kako je Koloseum toliko dugo opstao, šta se sa njim događalo i šta to izaziva oštećenja na ovoj najslavnijoj areni na svetu. U prvoj fazi ovog gigantskog restauratorskog projekta, podižu se četiri sprata skela, koje će prekriti lukove drevnog Koloseuma, da bi se obnovili njegova fasada i ulaz, a to je proces koji zahteva 915 dana, odnosno dve i po godine.

USKRŠNJA JAJA TAMARE KUSOVAC

Višnja Ivanić

DSCN1791

Uskrs je inspiracija mnogim umetnicima da oblikuju svoj rad prema najpoznatijoj organskoj formi – jajetu. Naša priznata slikarka Tamara Kusovac ovaj oblik tematski tretira na različite načine, po čemu je široj publici poznata više od deceniju. Drvena jaja sa gradskim prizorima, slikama rustičnog i urbanog Beograda, u stalnoj su ponudi Beoizloga, kao i u tržnim centrima (Ušće, Mercator). Stliski raskošniji praznični modeli, ukrašeni poludragim kamenjem (Swarovski), ove godine sadržajno su složeniji: umetnica ih je oslikala postavljajući granicu imeđu dve scene na jajetu, između leta i zime. Tako su ova jaja pravi sezonski dekorativni elementi u domu! Prikazani modeli izloženi su na prodajnoj postavci galerije Singidunum (Knez Mihailova 40). Jaja visine 33 cm oslikana tehnikom akrila stabilna su zahvaljujući postolju koje Tamara oslikava na isti način kao jaje.

IGRA KRISTALA I SVETLOSTI U PRAGU

Višnja Ivanić

01_BOMMA_ZIBA_f_Kristina_Hrabetova

Češki kristal (Bohemian crystal) odavno je poznat našim damama jer se ovim nazivom označava staklo prefinjene obrade. Mladi češki kreativci koji stoje iza brenda Bomma otišli su korak dalje u nadogradnji svog tradicionalnog zanata koji je poznat širom sveta. Ručno rađeno staklo u ovoj manufakturi sada je rezultat istraživačkog rada dizjanera koji su za njegovo dekorisanje primenili tehnologiju mašinskog katinga (cutting). Bomma komadi izloženi su u češkim i drugim galerijama u svetu (La Rinascente u Milanu, Fiona Barratt-Campbell u Londonu).

Ignis_2

Read more →

MONACI DELLE TERRE NERE U ZAGRLJAJU MEDITERANSKE PROŠLOSTI I TIHE PUČINE MORA

Višnja Ivanić

_DSC5832

Posed u podnožju Etne na Siciliji, nekadašnji manastir Monaci delle Terre Nere, u tišini starog zdanja, okupan svetlošću Mediterana, aromatičnim citrusima, maslinama i vinom nudi iskustvo iskonske lepote koje pružaju čist komfor i negovana priroda.

Izvorna sicilijanska arhitektura iz 1800. godine i stilska prošaranost čine jedinstven karakter mesta: posebna energija i spokoj počivaju na činjenicama da je manastir nekada bio utočište monaškog reda Svete Ane, da leži na 500 m nadmorske visine, da mu leđa „drži“ najviši vulkan Evrope i da je tik uz nacionalni park Etna. Reustauracija objekta kojem su očuvani istorijski identitet i lokalna tradicija izvedena je po principima bio-arhitekture gde 50 posto energije potiče od obnovivih izvora – sunca i drveta.

Stil 15 soba i hotela počivaju na ideji sklada i udobnosti, nikako luksuza i savršenstva –  otuda, iako različite po imenu i uređenju, čine deo jedinstvenog koncepta koji je namenjen iskrenim ljubeteljima pravog mira i prirodne lepote. Svako ko nije spreman da upija snagu nepatovrene mediteranske enrgije i osluškuje tragove asketskog života ne treba da se zadržava ovde, jer spokoj primorskog ambijenta ne narušavaju larma i poklici savremenog života: ove sobe, naime, nemaju TV i telefon! Read more →

HOTEL 25 HOURS U CIRIHU – ŠARENI ENTERIJER

Višnja Ivanić

25hours-Hotel-Zurich-West-by-Alfredo-Häberli-www_homeworlddesign_-com-12-1024x768

Švajcarski i svetski finansijski centar osvežava dizajnerski projekat Hotel 25 hours Zürich West koji, smešten u jednoj od najviših zgrada u gradu, nudi novi doživljaj ove savršeno uređene zemlje. Eklektični dizajn zasnovan na primeni dizajnerskih klasika maštovito smeštenih u zabavne igre boja budi blage retro asocijacije i obećava savremeni komfor.

Neobičnih 126 soba ovog hotela potpisali su ciriški arhitektonski ateljei Alfredo Häberli i Aeberli Vega Zanghi Architekten koji su duhovito spojili ideju bankarskog centra i lanca dizajn-hotela. Hotel je vrsta vodiča i metafora za grad Cirih. S namerom da se primeni rečnik bankarskih simbola sobe podeljene u tri kategorije – zlatnu, srebrnu i platinastu –  udovoljavaju svim kategorijama posetilaca: Etagenbett nudi komfor kolegama i prijateljima koji putuju zajedno, Häberli Suite je ekskluzivitet za naročite prohteve, dok pogodnost kao što je besplatno korišćenje bicikla čini ovaj hotel mestom porodičnog odmora. U odnosu na ovu postavku cene noćenja kreću se od 140 do 400 evra.

Srebrne sobe koje odlikuju naglašen kolorit i prijatna ambijentalna rešenja idealna su za večite sanjalice, putnike-boeme koji tragaju za inspiracijom. Sobe zlatnog programa, orijantisane prema gradskom parku, sa drvenim parketima i  zagasitom tonskom skalom čine kategoriju moderne elegancije, stilski suzdržanije. Platinaste sobe sa balkonom kupaju se u svetlosti, petrolej boja je njihov akcenat, a neobična porstorna struktura opremljena je nameštajem svedene linije; namenje su posetiocima mondenskog duha i većih finansijskih mogućnosti. Read more →

PORCELANSKI CHRYSANTHEMUM IVE BRKIĆ

Višnja Ivanić

 

IVA. brkic

Hrizantemu često prepoznajemo u šarolikim cvetnim talasima koji izviru u radovima Ive Brkić. Ljupko i jednostavno cveće koje se na svakom koraku može naći, poznato i kao grobljansko, u nazivu izložbe održane od 12. do 24. marta u Maloj galeriji ULUPUDS-a, predstavljeno nam je svojim latinskim nazivom (Chrysanthemum), zvanično i dostojanstveno, sa naučnom preciznošću.U ovome se prepoznaje autorkina rešenost da istakne jedinstvenost u mnoštvu, u slavu individulaizma. Imajući u vidu da u ovdašnjoj kulturi hrizantema nema naročito simboličko značenje, (kao u recimo Kineskoj), značajna je činjenica da izložba po njoj dobija naziv. Ovoga puta, ona je odabrana.Delikatni i tanki, a opet, veoma otporni oblici u porcelanu podrazumevaju prefinjenost, prozračnost, lakoću, kao i strpljenje pri izradi i rizik od lomljenja tokom tog procesa. Iva Brkić prihvata rizike i ispituje granice izdržljivosti materijala. Baveći se pomeranjem granica sopstvenih izražajnih sredstava, u nastojanju da granica izdržljivosti materijala dobije što više na svom elasticitetu, ona transponuje svoje kapacitete u porcelan, koji je odabrala kao medij u kom se izražava. Ipak, način bojenja koji podrazumeva da porcelan ostaje u osnovi dominantno beo, a da se na pojedine elemente nanose pastelne boje sa zlanim akcentom, pravi sponu sa tradicionalnim. To jasno govori da Iva Brkić ne želi da čini revolucionarne raskide sa tradicijom. To u isto vreme odgovara i konkretnim porukama kojih su ovi radovi nosioci, podržavajući doslednost dekorativnosti, dopadljivosti, ali nedvosmisleno vukući napred, iza postojećeg horizonta.

Ovoga puta autorka je doslovno uvrstila delove biljaka u svoja umetnička ostvarenja. Umačući ih u porcelansku masu, nakon pečenja dobijala je nove,izuzetno tanke forme, a fizičkim i hemijskim reakcijama organskih materija sa glazurom tokom pečenja, neobične boje i efekte. Segmenti koje je ona izdvojila iz prirode su efemerni i propadljivi tragovi života. Njihne odlikuje naročita osobenost. Zapravo,u svojoj brojnosti i dostupnosti u svakodnevnom okruženju, umetnica je takoreći morala samo da pruži ruku da bi ih ubrala ili dohvatila. Ipak, sam čin njihovog izdvajanja i neobična sudbina koja ih je zadesila ovekovečene u porcelanu čini ekstremni preokret. Oni postaju nešto novo. Iva Brkić prenosi u  porcelan  otiske oblika iz prirode. Delove cveća, grančice, plodove biljaka, ostatke ljuštura nekada živih jednostavnih bića, koji u samom procesu prenošenja svog oblika u porcelan na visokoj temperaturi bivaju spaljeni, uništeni. Njihovi otisci u porcelanu postaju trajne forme. Najizdržljiviji organski delovi ostaju preslikani u porcelanu sa oblicima vernim prirodnim, a oni propadljiiviji se transformišu ili nestaju. Odnosno, ključne crte oblika, koje su ih činile onim što su bili, postaju deo nove tvorevine, u koju umetnica udahnjuježivot u okviru nove kreacije.  Ovi ostaci živog sveta pre svega se pojavljuju na lopaticama za torte i provirujući iz srcolikih formi.Koja su to srca? Ona koja kucaju ili ona što se crtaju za ljubav? Biće da je to isto. Našavši se u dilemi da li je, nakon što se potpuno ogoli, lepo ili morbidno, prevaldalo je uverenje da se ono ljudsko predstavljeno srcem,ne može svesti samo na organ od krvi i mesa. Mekane i amorfne srcolike forme Iva Brkić je postavila na poslužavnik. Ovako statične, one su takoreći ponuđene nama. Bez ikakve odbrane, u svojoj nemoj ranjivosti, izložene su na milost i nemilost svemu.

 

Tragove živog sveta vidimo na priboru za serviranje deserta. Lopatica za torte u svoj svojoj dekorativnosti i asocijativnosti na slast, podrazumeva servilnost. Njena funkcija podrazumeva nemilosrdno odsecanje dela skladne i estetizovane celine (recimo torte), izmeštanje tog dela, i dodeljivanje nekom, ko može biti bilo ko. Svest o neizbežnosti tog procesa i prepuštanje njemu ispunjava frustracijom. Ipak, ceo prizor odiše smirenošću, koja možda sugeriše prihvatanje bolne transformacije i hrabro verovanje konačnuu ispravnost procesa.
Iva Brkić veruje da promene koje su neumitne tokom vremena, kojima se moramo povinovati, biti njih svesni, nekada im direktno gledati u oči, moraju rezulturati lepim, kriju zapravo veru u ljudsku prirodu.

Lidija Ham Milovanović, istoričar umetnosti

Foto: Galerija ULUPUDS

 

LEPOTA VITRAŽA NA SVILI

Višnja Ivanić

Ako govorimo o likovnosti Tamare Simić Vasić, pre svega treba imati na umu poštovanje indentiteta boje, njenih zakona i vrednosti. Slikarka je po vokaciji pre svega senzibilni kolorista, a njen odnos prema boji nimalo  ne umanjuje osećanje za formu koja nosi boju – zato ima snage da se razmaše i formom dokaže. Tako se boja i oblik na svili dopevavaju, sjedinjuju i međusobno naglašavaju. Na trenutak, slike na svili donose nam lepotu vitraža ili bogatsvo batika. Ipak njihova neponovljivost je u tome što nas vode kroz  maštu i snove ostavljajući svilenkast i nezaboravan trag u nama. Tamara Simić Vasić završila je Školu za industrijsko oblikovanje-odsek tekstil i diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Svoje radove izlaže od 1984. godine, a više informacija o ovoj umetnici pogledajte na adresi www.akstamara.rs.

tamara3

TRUSSARDI ODEĆA, NAMEŠTAJ I BAR

Višnja Ivanić

Cafè Trussardi, Cip-Cip armchair, Band Breccia table, Spiga lamp

Trussardi, modni brend poznat po svedenom galmuru, proširen na liniju Trussardi Casa, dobio je još jednog člana porodice: Cafè Trussardi promovisan je na Sajmu nameštaja u Kelnu kao nova zvezda na Trussardi poslovnom nebu.

Filosofija brenda sprovedena je od početka do kraja, od inovativne arhitekture do utančanih detalja, od elegancije do moderne usluge. Nosilac dizajnerskog potpisa istovremeno nonšalantnog i poslovnog enterijera je Carlo Colombo, dok je umetnički direktor projekta Gaia Trussardi. Imidž koji modna marka neguje u izboru kvalitetnih materijala i boja preneti su na enterijer bara Trussardi koji ostavlja glamuroznu sliku sa veoma određenim estetskim smislom. Koža, mermer i prirodni tonovi drveta dele prostor na dve celine: onu dinamičniju za ručak i kafu, i drugu smireniju sa predimenzioniranim velurnim foteljama za potpuno opuštanje.

Da doslovno sve počiva na temeljima italijanske kulture potvrđuje i činjenica da je pažljivo formirani meni bara Trussardi u duhu kulinarske tradicije ove neponovljive mediteranske zemlje. U njemu će moći da uživaju posetioci širom sveta, a među prvima priliku za to imaće žitelji Dubaija, potom Milana, Njujorka i Ibice.

Foto: Trussardi

Cafè Trussardi, Agnese chair, Cafè table and Cherries light

MUZEJ NAUKE U TRENTU – PROMOCIJA ODRŽIVOSTI, ZNANJA I PRIRODE

Višnja Ivanić

15058235511_924b9cb44f_k

Aktivan, atraktivan i nezaboravan, Muzej nauke u Trentu (MUSE – Museo delle Scienze di Trento), jedan od poslednjih projekata slavanog italijanskog arhitekte Renza Piana je istovremeno metafora alpskog vrha, staništa biljaka i životinja, mesto gde ljubitelji nauke mogu na jedinstven način da dožive savremeni arhitektonski izraz i prirodu.

Nauka, tehnologija i budućnost obejdinjeni su ne samo čistom arhitekturom šestospratne građevine i temom koje su ikona Autonomne pokrajine Trentino, već njenim odnosom prema krajoliku industrijske zone nadomak starog gradskog jezgra koja je ovim projektom počela novi život stambene četvrti. Zdanje je primer direktnog doprinosa razvoju grada kao univerzitetskog centra i čitavog urbanog sistema u zagraljuju neponovljive prirode, planina kojima teku bistri brzaci, što je bila osnovna inspiracija autora.

Arhitektonska struktura, izuzetno otvorena i energetski šteljdiva, asocira na siluetu oštrih planina, koristeći fino balansiran kontrast punog i praznog prostora. Renzo Piano je u ovom prirodnom odnosu našao ideju za muzej usred kojeg buja tropska bašta: „Planine su u kontrastu sa vodom, koja je opet u stalnoj promeni, ona ima horizontalni pravac, a planine vertikalni. To je odnos koji sam nastojao da otkrijem slušajući svoj unutrašnji glas. Takav muzej otkriva prirodnu lepotu i on je neiscrpna inspiracija“.

Prestižni muzej koji ispunjava najviše ekološke standarde ima informativan, kulturološki i edukativni karakter iz oblasti nauke, astronomije i matematike, gde se osim klasičnog obilaska može učestvovati u radionicama tipa uradi sam, gde se poseta pretvara u istraživačku avanturu kroz istoriju priorde Alpa i ostatka sveta, kroz formiranje Dolomita, gde se mogu osetiti ledeni vazduh, dodirnuti led, posmatrati tragovi života iz doba dinosaurusa, razgovarati sa naučnim radnicima u laboratoriji!

Renzo  Piano (Đenova, 1937) završio je arhitekturu na Politehnici u Milanu i već 1969. godine na izložbi Expo’70 u Osaki njegov paviljon koji je predstavljao Italiju zapazili su mnogi među kojima i britanski arhitekta Richard Rogers sa kojim potom konkuriše za svoje najpoznatije delo, Georges Pompidou Cenre u Parizu. Po završetku pariskog projekta Piano se seli u London gde ostvaruje brojne projekte! Njegov opus ubraja više od 40 kapitalnih dela među kojima su muzeji, galerije, crkve, muzički parkovi, instituti i nacionalna zdanja, šoping centri, mostovi, aerodromi i dr.

 

Foto: MUSE Trento

Read more →

VIENNA BEZ KIČA

Višnja Ivanić

image001

Beč, jedna od omiljenih inostranih destinacija za četvorodnevne ekskurzije, bogatiji je za prodavnice suvenira gde su Sisi i Kralj valcera zabranjeni. Nove radnje u ponudi imaju suvenire koji ne spadaju u turistički kliše. Prodavnica The Viennastore u blizini Hofburga fokusirana je na visokokvalitetni dizajn iz Beča i drugih delova sveta. Ovde se mogu naći urbani dizajnerski klasici poput špila karata čuvenog austrijskog preduzeća Piatnik, porcelanski servis iz bečke manufakture Augarten, kafa iz bečke pržionice kafe Naber, tanjiri za bečki šniclu, razglednice sa motivima starog Beča!

Foto: The Viennastore © Andrea Peller; Wienhandlung © Wienhandlung; Das Goldene Wiener Herz © Das Goldene Wiener Herz

KERAMIČKA LICA BOBE LAZOVIĆ

whomadethis

pano 4

Stvaralac modernog umetničkog izraza Slobodanka Boba Lazović na izložbi Lica u galeriji Singidunum prikazala je keramičke panoe malih, srednjih i velikih formata!

Mlada autorka predstavlja svoj opus kao dekrotivne panoe koji su nosioci razvoja umetničkog stvaralaštva i prikazi određene emocije. Pročišćeni oblici i kolorit svode lica na lutkaste figure, a igra sjajnih i mat površina sa zlatnim akcentima je podrška likovnom i emotivnom doživljaju rada.

ŠVEDSKA FOTOGRAFIJA: UMETNOST I MODA

whomadethis

Elisabeth-Toll-(2)

Izložba fotografija pet renomiranih švedskih autorki „Različita odstojanja – između modne fotografije i umetnosti” u beogradskom Parobrodu istaknut je događaj Meseca švedske kulture „Swe u svemu”. Izložena su dela u kojima autorke teže da uspostave ravnotežu između umetnosti i modne fotografije! Izložba je organizovana u saradnji Ambasade Švedske i Švedskog instituta!