Ulazimo u doba godine koje, čak i u uobičajenim vremenima, može biti veoma izazovno, ali i vreme usamljenosti za mnoge ljude. Bez obzira da li ste generalno sami za praznike ili je vreme koje provodete sa porodicom ispunjeno i pokojim sukobom, praznici mogu da budu “okidač” za usamljenost. Ova 2020. godina, sa sve covid 19 pandemijom, još je izazovnija jer mnogi ljudi neće biti u mogućnosti da se okupe za praznike. Neki se odlučuju za porodične Zoom proslave kako bi bar virtuelno podelili ljubav i međusobnu povezanost. Ali, za neke ni to nije opcija.
Kreativnost je melem za usamljenost
Psiholozi kažu da bavljenje nekim kreativnim procesom može uveliko da doprinese da se manje osećate usamljeno. Kako kažu, postoji nešto čime kreativnost ispunjava srce i dušu radošću – čak i kada stvaramo sami.
– Ali, ja nisam kreativna osoba – rećićete. Ipak, pokušajte da se prilagodite svojim osećanjima kako biste videli postoji li nešto kreativno što ste oduvek želeli da naučite da radite. Postoje li kreativne stvari koje ste voleli da radite kao dete? Da li se i dalje njime bavite ili ste zaboravili na njih? Sada bi moglo da bude sjajno vreme da vaskrsnete ono što vam je donosilo radost dok ste bili mlađi. Razmislite o slikanju, izradi kolaža, pletenju ili šivenju, vezenju, fotografisanju, pisanju, kuvanju ukusne i zdrave hrane, sviranju muzičkih instrumenata, izradi nakita, izradi sveća, aranžiranju cveća… Pinterest ima stotine ideja za kreativne projekte. Stvaranje u grupi, sa drugima, takođe može biti neverovatno zabavno. Fizički, to trenutno nije preporučljivo, ali Zoom nam nudi divan način okupljanja sa prijateljima i porodicom i pronalaženja načina zajedničkog stvaranja.
Sirovi emocionalni bol samo je početak “štete”
Svi smo se s vremena na vreme osećali usamljeno. Ali, ponekad stvari mogu da izmaknu kontroli. Psiholog Guy Winch, na primer, ima nekoliko saveta za rešavanje bola koji nosi duboka usamljenost. Usamljenost je subjektivan osećaj. Možda ćete biti okruženi drugim ljudima, prijateljima, porodicom, saradnicima – a opet se osećati emocionalno ili socijalno nepovezano sa ljudima oko vas. Ali sirovi emocionalni bol samo je početak “štete” koju usamljenost može da prouzrokuje. I tako ostavi ogroman uticaj i na naše fizičko zdravlje. Usamljenost aktivira naše fizičke i psihološke reakcije na stres i potiskuje funkciju našeg imunološkog sistema. To nas dovodi do povećanog rizika za razvoj svih vrsta bolesti, posebno kardiovaskularnih. Šokantno zvuči, ali dugoročni rizik od hronične usamljenosti toliko je težak i opasan za naše zdravlje i dugovečnost da zapravo povećava rizik od rane smrti za 26 odsto.
Usamljeni – postepeno ili iznenada
Puno puteva vodi do usamljenosti. Neki postaju usamljeni postepeno. Prijatelj se odseli, drugi je dobio dete, treći ima 70-časovnu radnu nedelju i, pre nego što to shvatimo, prestaje naš društveni krug – onaj na koji smo se godinama oslanjali. Drugi postaju usamljeni iznenada – kada odu na fakultet, izgube partnera, razvedu se, nađu novi posao ili se presele u novi grad ili državu. A nekima su hronične bolesti, invaliditet ili drugi ograničavajući uslovi, usamljenost učinili životnim pratiocem. Na nesreću, izlazak iz samoće je mnogo izazovniji nego što mislimo. Usamljenost iskrivljuje našu percepciju čineći nas da verujemo da je ljudima oko nas mnogo manje stalo do nas nego što ih to zapravo zanima. Čini nas da svoje postojeće veze gledamo negativnije, tako da ih doživljavamo kao manje značajne i važne nego što bismo to radili da nismo usamljeni.
Pogrešne percepcije zarobljavaju ljude
Ove iskrivljene percepcije imaju ogroman efekat na psihu i tako “zarobljavaju” mnoge ljude. Počinju da veruju u sopstvenu nepoželjnost i slabu brigu drugih, oklevaju da pruže ruku i verovatno će na reakcije drugih odgovoriti neodlučno, nezadovoljstvom, skepticizmom ili očajem. Tako vrlo efikasno od sebe guraju od sebe ljude koji bi mogli da ublaže njihovo stanje. Kao rezultat toga, mnogi usamljeni ljudi se povlače i izoluju kako ne bi rizikovali dalje odbijanje ili razočaranje. A kada se upuste u svet, njihovo kolebanje i sumnje će verovatno stvoriti reakciju od koje će se i sami plašiti. Prisiliće se da prisustvuju zabavi, ali već su ubedili sebe da drugi neće razgovarati s njima, da će celo veče provesti u nekom ćošku – što za njih samo potvrđuje njihovu nepoželjnost.
Nadjačajte unutrašnji instinkt
Osloboditi se usamljenosti i zalečiti psihološke rane je moguće. Ali, podrazumeva odluku – odluku da se nadjača unutrašnji instinkt koji čoveku govori da se drži podalje i izoluje se na siguran način. Umesto toga, potrebno je učiniti tri stvari koje zahtevaju i hrabrost i veru u sebe.
Pokrenite se
Prihvatite da usamljenost utiče na vaše razmišljanje i shvatite da će ljudi verovatno reagovati pozitivnije nego što očekujete. Ako se osećate socijalno nepovezanim, otvorite telefonski imenik, e-mail, kontakte na društvenim mrežama… i napravite spisak ljudi koje već neko vreme niste videli ili se niste čuli sa njima. Napravite spisak od 5 ljudi s kojima ste bili bliski u prošlosti. Pronađite ih i predložite im da se nađete i nadoknadite propušteno. Da, biće možda zastrašujuće ako to učinite, i – da, brinućete se da li će biti neprijatno ili neprijatno. Zbog toga je takođe važno da prestanete da sumnjate.
Prestanite da sumnjate
Pošteno je pretpostaviti da će neko ko je uživao u vašem društvu u prošlosti verovatno uživati u druženju s vama i danas. Da, možda nisu bili u kontaktu, možda nikada nisu nazvali nakon što su obećali da će se uskoro javiti, ali morate da prihvatite da razlog zbog kojeg niste u kontaktu ili razlog zbog kojeg u poslednje vreme niste bili bliski, možda nema nikakve veze sa vama. Po svoj prilici, njihov užurbani život, poslovni prioriteti ili stresovi doveli su do „prekida veze“ među vama. U mnogim slučajevima možda čak i nema nikakvog prekida veze. Drugim rečima, nedostatak akcije sa njihove strane možda čak i ne postoji. Dakle, javite se ljudima sa vaše liste, ali ne zaboravite da budete pozitivni.
Pozitivan pristup
Da, bojite se odbijanja, i da – niste u najboljem raspoloženju, ali ovo je jedna situacija u kojoj bi moglo da bude vrlo važno da ništa ne “lažirate”. Kada kontaktirate ljude sa vaše liste, pokušajte pozitivno da se postavite. Jedan od sigurnih načina za to je korišćenje teksta ili e-pošte kako biste pomoću emotikona poslali smajliće koje možda ne biste mogli da napravite na svom licu. Pregledajte poruke pre nego što ih pošaljete da biste se uverili da zvuče pristojno, normalno, bez osude i ljutnje. Izbegavajte optužbe („Nisi me zvao mesecima!“) ili izjave o prekidu veze. Izrazite pozitivan osećaj („Mislio sam na vas!“ Ili „Nedostaješ mi!“), pošaljite poziv („Hoćemo na kafu“ ili „Voleo bih da odemo na večeru“) i budite precizni u vremenskim terminima („Kakva je situacija sledeće nedelje?“ ili Koji bi bio zgodan dan ovog meseca?).
Usamljenost je izuzetno bolna. Ali, nakon što prepoznate perceptivne distorzije koje ona izaziva i psihološku zamku koju stvara, moći ćete da iskombinujete svoju hrabrost, podignete samopouzdanje i isplanirate svoje bekstvo od nje. “Sloboda” će biti slatka kad to učinite. Probajte!
You must be logged in to post a comment.